Слободан софтвер
Слободни софтвер је ствар слободе, а не цене.
Слободни софтвер је ствар слободе корисника да покрећу, умножавају, расподељују, проучавају, мењају и побољшавају софтвер. Прецизније, он се односи на четири врсте слобода, које се пружају његовим корисницима:
- Слободу покретања програма, за било коју сврху.
- Слободу проучавања начина рада програма и прилагођавања програма вашим потребама. – Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
- Слободу расподељивања примерака програма, како бисте могли да помогнете ближњем.
- Слободу побољшавања програма и објављивања ваших измена у јавности, како би цела заједница имала користи. – Предуслов за ово јесте обезбеђивање приступа изворном коду.
Програм је слободан софтвер уколико се корисницима пружају све ове слободе. На тај начин, дозвољено вам је да расподељујете примерке, са или без измена, бесплатно или уз наплату расподељивања, свакоме, и било где. Имати слободу да се то чини значи (између осталог) да за то не морате да тражите дозволу нити да за њу плаћате.
Дозвољено вам је да мењате такве програме и да ваше измене користите приватно, у вашем послу или игри, чак и без њиховог помињања другима. Уколико ипак објавите ваше измене, од вас се не захтева да икога посебно или на било какав одређен начин о томе обавестите.
Наведене слободе представљају права, не обавезе, али поштовање ових слобода у друштву у перспективи може бити обавезујуће за појединца. Суштина је да слободан софтвер не мора значити некомерцијану употребу. Број компанија које део свог пословања или комплетно пословање базирају на слободном софтверу расте. Слободан софтвер правно омогућава пружање техничке подршке, али онемогућава стварање монопола на исту.
Дефиницију Слободног софтвера можете прочитати на
извор: http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.sr.html
извор: http://fsfe.org/about/basics/freesoftware.sr.html
GNU/Linux
1983. Ричард Столман (Richard Stallman) најављује GNU пројекат (GNU’s not Unix – GNU није UNIX). Својим манифестом позива истомишљенике да му помогну у пројекту и објашњава принципе слободе софтвера. Рад на развоју GNU оперативног система, Ричард Столман почиње у јануару 1984. а оснива и Free Software Foundation (FSF) у октобру 1985. године. Он је творац дефиниције Слободног софтвера и ствара Copyleft концепт који је дизајниран тако да обезбеди софтверску слободу за све. Он воли да каже да Слободан софтвер треба схватити као слободу говора а не као бесплатно пиво („think of free as in free speech, not as in free beer“). У суштини ове његове реченице је појашњење енглеске речи „free“ која може да значи и слобода и бесплатно и значи да је права слобода само ако даје могућност свакоме да мења, прилагођава својим потребама и ствара нову употребну вредност коју дели другима а не само као могућност бесплатног некритичког конзумирања. GNU је компатабилан са Unix-ом али то је сасвим другачији систем који се не ослања на Unix, јер није слободан.
Први GNU је имао проблем недостатка правог слободног kernel-а који је морао брзо да реши. Решење је дошло из Финске. На Универзитету у Хелсинкију, тадашњи студент Линус Торвалдс (Linus Torvalds) из хобија је развио kernel који је био сличан UNIX-овом. Свој рад је објавио у априлу 1991. са намером да провери употребну вредност свог рада. Овај нови kernel је назвао по искривљеном изговору свога имена, Linux. Првих пар верзија Linux kernel-а, Линус је објавио под лиценцом коју је сам дефинисао а која је забрањивала измене и било какву комерцијалну употребу. У фебруару 1992. године верзију 0.12 Linux kernel-а лиценцира са GNU General Public License. Ово ће дати могућност да дође до интеграције Linux kernel-а у GNU пројекат где ће заменити још незавршени GNU Hurd kernel. Овако формиран оперативни систем данас називамо пуним именом GNU/Linux оперативним системом.
Спајање GNU пројекта и Linux kernel-а заокружило је причу стварања једног новог слободног оперативног система и заједница је могла да крене у дистрибуцију GNU/Linux-а. Међу првим таквим пројектима је био SLS (Softlanding Linux System). Прва верзија SLS-а је објављена крајем 1992. године. Јан Мурдок (Ian Murdock) који је напустио развој SLS-а основао je Debian пројект. Debian је постао најпопуларнија GNU/Linux дистрибуција из које је извучен највећи број деривата у свету GNU/Linux-а. Из SLS-а настаје Slackware Linux дистрибуција. Прва верзија Slackware Linux дистрибуције објављена је 17. јула 1993. Компанија Red Hat је увидела могућност да направи своју дистрибуцију и да дистрибуирање, одржавање и подршку за ту дистрибуцију наплаћује. Red Hat покреће и слободни Fedora пројекат. Уз већ набројане дистрибуције данас су веома популарни Ubuntu и Linux Mint. Листу скоро свих дистрибуција и информације о њима можете наћи на Distrowatch-у.
Више о историји, садашњости и будућности Слободног софтвера, о Слободном софтверу у Србији и региону можете сазнати и научити читајући ЛиБРЕ! часопис о Слободном софтверу који је уједно и извор одакле је преузет део о GNU/Linux-у.
Lubuntu Србија 